U poslednje vreme crveno meso je u centru pažnje jer se izdvaja kao jedan od najvećih rizika za zdravlje planete u budućnosti.
Veliki izveštaj objavljen u medicinskom časopisu The Lancet, imao je za cilj da opiše optimalnu ishranu kako za zdravlje ljudi, tako i za održivost života na Zemlji. Glavna među preporukama je bila da drastično smanjimo potrošnju crvenog mesa i to na samo 16 grama dnevno ili jednu malu porciju nedeljno.
Povrh toga, pojavila se još jedna studija koja povezuje konzumiranje crvenog mesa sa povećanim rizikom od raka creva. Ispitujući dijetu preko pola miliona stanovnika Velike Britanije, istraživanje je posebno proučilo njihovu konzumaciju crvenog mesa, pronalazeći snažnu povezanost između unosa crvenog i prerađenog mesa i rizika od raka.
U poslednjem istraživanju, oni koji su jeli prosečno 76 grama crvenog i prerađenog mesa imali su 20 procenata veći rizik od raka creva, od onih koji su jeli samo 21 gram dnevno. Na svakih 50 grama crvenog mesa njihov rizik od raka debelog creva povećan je za 18 procenata. Za prerađeno meso (šunka, salama, sušeno meso, brza hrana) rizik je porastao na 19 procenata na svakih 25 grama.
Pedeset grama crvenog mesa otprilike je jedna debela kriška pečenog mesa.
Svetski fond za istraživanje raka (VCRF) preporučio je da jedemo umerene količine crvenog mesa, poput govedine, svinjetine i jagnjetine, i vrlo malo prerađenog mesa.
Istraživanjem je utvrđena povezanost između visokog nivoa konzumiranja crvenog mesa i drugih bolesti poput srčanih bolesti i dijabetesa. Velika studija iz 2012. otkrila je da oni koji su konzumirali najviše nivoe neobrađenog i prerađenog crvenog mesa, imaju najveći rizik od smrtnosti svih uzroka, smrtnosti od raka i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.
Istraživači su procenili da zamena crvenog mesa za jednu porciju hrane dnevno poput ribe, živine, orašastih plodova, mahunarki, mlečnih proizvoda sa malo masti i integralnih žitarica može smanjiti rizik od smrtnosti za 7 do 19 procenata.
Stručnjaci nisu sigurni zašto crveno meso može povećati rizik od bolesti.
S druge strane, niko od ovih stručnjaka ne preporučuje da se u potpunosti odričemo crvenog mesa. To je zato što je to korisna hrana. VCRF kaže da meso može biti dragoceni izvor hranljivih sastojaka, posebno proteina, gvožđa, cinka i vitamina B12.
Protein pruža sitost i pomaže nam da se osećamo sito, izgrađuju mišiće i druga tkiva. Gvožđe je važno za energiju, imunitet i nošenje kiseonika po telu. Manjak gvožđa može biti pravi problem, posebno za mlade žene, a crveno meso je zaista dobar način da se efikasno dobije dovoljno gvožđa.
Vitamin B12 je od vitalnog značaja za održavanje zdravih nervnih i krvnih ćelija.
VCRF preporučuje da ako jedemo meso, držimo ga na oko tri porcije nedeljno. Što bi bilo oko od 350 do 500 grama (termički obrađenog mesa). Takođe je važno jesti puno biljne hrane, uključujući mahunarke i integralne žitarice, za koje se zna da smanjuju rizik od nekih vrsta raka.
Dakle, što se tiče crvenog mesa, nema potrebe da ga u potpunosti isključujete iz ishrane, već samo obratite pažnju da ga konzumirate u umerenim količinama.
