Ponekad je želja za hranom ogromna. Kako prevazići emocionalne nagone da se jede previše, u pogrešno vreme ili potrebu da se jede skroz nezdrava hrana?
To su samo neka od pitanja na koja ćemo mi dati odgovore, tako da počnimo od početka.
Zašto jedemo
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, prvo moramo da shvatimo zašto jedemo. Jedemo za energiju, jedemo da ostanemo živi, jedemo da bismo hranili svoje telo. Znači, jedemo da bismo očuvali svoje zdravlje.
Postoje i socijalni razlozi za jelo, kao što su poslovni ručak, ili večera sa prijateljima. Kulturni razlozi, poput roštilja za Prvi maj. I, naravno nikada ne možemo zaboraviti pojesti parče ili dva rođendanske torte tokom proslave. Jelo je čak usredsređeno na verska događanja, kao što je uskršnji ili božični ručak. A za neke od nas, jelo igra ulogu i u našim romantičnim aktivnostima, doručak u krevetu ili obeležavanje godišnjice.
Ali zašto ponekad osećamo neodoljivu magnetnu privlačnost da se zaustavimo kod neke picerije ili ćevabdžinice i uzmemo duplu plljeskavicu ili ogronmo parče pice? Zašto osećamo potrebu da dupliramo svoje obroke kada smo u depresiji ili smo imali loš dan? Odakle potiče želja da pojedemo i poslednji zalogaj hrane u restoranu, iako je porcija ogromna? Iznenadni porivi kao što je juriš na frižider u toku noći gde tražimo bilo šta slatko ili masno, odakle to dolazi? Šta reći na našu potrebu da besmisleno žvaćemo grickalice usred radnog vremena, kada nismo baš gladni?
Niste sami u ovakvim situacijama
Ako ste ikada doživeli bilo koji od ovih uobičajenih scenarija, znajte da niste sami. Hiljade ljudi svakog dana, bori se sa tim iznenadnim nagonima da jedu. Istina je da su u većini slučajeva ove želje vođene prvenstveno našim emocijama, a u nekim slučajevima i fiziološkim. U svakom slučaju, ta stanja se međusobno isprepliću, mnogo više nego što smo toga i svesni.
Znamo da su ti “nagoni” da jedemo prvenstveno vođeni našim emocijama. Emocije su nam toliko snažne da lako mogu nadvladati naš zdravi razum ili želju da učinimo pravu stvar, a to je da jedemo zdravu hranu, odnosno hranu sa umereno niskom masnoćom.
Stalno se pitamo, kako je moguće da sebi dozvolimo da upadnemo u ovakve zamke kada je hrana u pitanju, i pored toga što ulažemo mnogo u sebe da izgradimo zdravo i bolje telo. Tada se desi da jedemo van kontrole. I onda ide začarani krug, jer znamo da smo pogrešili, znamo da moramo biti zdravi, ali opet jedemo. I onda nastupa griža savest.
Onog trenutka kada prihvatimo da nismo savršeni, pola problema je rešeno. Sigurno je da će uvek biti iskušenja kada je hrana u pitanju, nećemo baš uvek jesti zdravu hranu, napravićemo greške, ali je dobra stvar u tome, da moramo biti svesni te činjenice i prihvatiti je.
Kada smo prihvatili činjenicu da nismo savršeni, onda bi trebali da odredimo način na koji bi mogli da prevaziđemo emocionalne nagone kada se pojave. Moramo se zadržati na pravom putu da imamo zdravo, snažno i vitko telo.
Psihološki faktor
Svi jedmo iz različitih razloga, osim što pokušavamo da izgradimo mišiće i smanjimo telesnu masnoću. Naravno da znamo da je zdrava ishrana pravi izbor za nas, ali zašto ponekad osećamo potrebu za “lošom” hranom? Zašto se prejedamo kada i nismo gladni?
Danas se zna da je vaša lična psihologija odgovorna u određivanju kada i koliko osećate potrebu za jelom. Naša sposobnost da kontrolišemo ishranu ima puno veze sa našim emocijama, odnosno sa našom ličnom psihologijom. To su takozvani emocionalni okidači.
Moramo biti svesni psiholoških faktora koji mogu negativno uticati na naš našin ishrane. Možda jedemo kao odgovor na različite emocije. Kada smo uznemireni ili ljuti, ili smo u situaciji da moramo da se svađamo. Depresivni kada nas ostavi voljena osoba ili razvod koji se upravo dešava.
Ako nam je dosadno noću ili tokom vikenda i živite sami, frižider vam izgeda kao rešenje svih problema. Ponašamo se kao da bi hrana trebala da iznenada popravi naša osećanja i i reši sve probleme.
Sigurno je da imamo iskustva u ovakvom prejedanju, jer emocionalnih okidača ima puno, ali jedenje hrane kao odgovor na njih, jednostavno ne postoji. Postoji samo mogućnost da se posle takvog prejedanja osećamo još gore. Imamo osećaj krivice, zato što nemamo kontrolu u datoj situaciji, a to smo pokazali u količini hrane koju smo konzumirali. Pogled na količinu čipsa, kokica ili slatkiša, čini da nam pada mrak na oči.
Umesto da idete protiv sebe, postoje mnogi načini da ispunite svoj dan. Da svoje misli usmerite na pozitivne stvari, da obradujete svoj organizam, umesto što ćete ga konstantno pretrpavati hranom. Što na kraju rezultira i raznim problemima.
Dnevnik ishrane
Kako izaći iz ovoga začaranog kruga?
Osvešćenost je prvi i najvažniji korak. Da bismo umanjili emocinalne okidače zbog kojih žudimo za nezdravom hranom, trebalo bi da vodimo dnevnik naše ishrane, u koji ćemo tokom jedne nedelje upisavati šta jedemo svaki dan. Kada se nađemo u situaciji da nekontrolisano i nepromišljeno jedemo, jednostavno zapišite koje ste osećanje imali, koje vas je nateralo da jedete.
Jednom kada postanete svesni emocionalnog problema koji vas u više navrata tera da uđete u začarani krug, gde jedete bez razmišljanja i ograničenja hrane, onda možete da pokušate da se fokusirate na problem bez upotrebe hrane. Nagon da se konstantno jede i neprestano vraća frižideru, kao posledica usamljenosti, je rešive prirode i toga treba da budete svesni.
Svaki lični uvid koji tada imate, biće vam dobar izbor za budućnost. Sticanje kontrole nad vašim nagonom da jedete, učiniće da donesete ispravne odluke o mnogim stvarima koje vas muče, a ujedno imaćete i kontrolu nad ishranom.
Kada shvatimo kada i kako se aktiviraju naši određeni emocionalni odgovori, brzo ćemo otkriti razloge mnogih naših izbora u prošlosti. I što je još važnije, steći ćete znanje o tome kako su vaši predhodni izbori mogli dovesti do trenutnih, ponekad neopreznih navika u ishrani. Drugim rečima, naučićete kada loše navike u ishrani ometaju vaš napredak u postizanju cilja zdravog života.
Kako sprečiti emocionalnu glad
Kako sprečiti one iznenadne napade gladi? Možemo pokušati sa nekoliko efikasnih mera prevencije.
Jedite pametno. Ni manje ni više. Pokušajte da konzumirate pet do šest obroka koji su izbalansirani proteinima i ugljenim hidratima. Proteini su se dobro pokazali da smanjuju apetit. Belo pileće meso, riba, i posni sir su puni proteina.
Ako duži vremenski period niste jeli, doći će do pada nivoa šećera u krvi, i zbog toga ćete osetiti glad i sigurno je da ćete jesti. Zato jedite češće, ali manje obroke, tako da nivo šećera u krvi ostane konstantan.Nikada nemojte da gutate hranu, nego je žvaćite dobro. Vaš stomak je možda sit, ali mozgu niste dali dovoljno vremena da to registruje. Upravo zbog toga, on vam i dalje šalje signale da ste gladni. Tako vi nastavljate da jedete do prejedanja.
Popijte času vode, čim osetite potrebu za hranom. Naše telo ponekad ne pravi razliku između gladi i žeđi. Sačekajte koji minut posle pijenja vode i potreba za hranom će nestati.
Takođe, smanjivanje kalorija ili potpuno eliminisanje određene grupe hrane, poput svih ugljenih hidrata ili svih masti, je apsolutno najgore što bi mogli da učinite. Striktno ograničavanje kalorija ili hrane, govori vašem umu da se toga lišavate. Upravo zbog toga nakon izvesnog vremena vaše telo će žudeti za zabranjenom hranom. U suštini, veća je verovatnoća da ćete ih psihički poželeti da ih pojedete, a samim tim najverovatnije da ćete ih pojesti.
Ako ne možete prestati u nekom momentu da ne mislite o hrani, vi jednostavno nađite neku drugu zanimaciju. Možda neka šetnja, meditacija ili čitanje knjige bude skrenulo vaše misli u drugom pravcu. Pokušajte, jer želja za hranom je prolazna i kratkotrajna.
