Maslac, slanina, jaja – da li stvarno ove namirnice treba da proteramo sa naše trpeze?
Zasićene masti su i dalje predmet žestokih kontroverzi. Čini se kao da svake druge nedelje, objavljuju nova istraživanja koja hvale zasićene masne kiseline zbog njihovih zdravstvenih učinaka.
Zbrka oko zasićenih masti može se pratiti do 1958. objavljivanjem Studije o sedam zemalja. Fiziolog Ancel Keys krenuo je sa proučavanjem različitih obrazaca ishrane širom sveta, kako bi pokušao da utvrdi kako ono što stavljamo na naše tanjire, može uticati na zdravlje srca i razvoj hroničnih bolesti.
Otkrio je da su zemlje koje su jele veliku količinu masti takođe imale veće stope srčanih bolesti, podstičući teoriju da bi masnoća eventualno mogla da izazove srčane bolesti. Uprkos brojnim nedostacima studije i nedostatku konkretnih dokaza, nekoliko organizacija je počelo savetovati Amerikance da smanje unos zasićenih masnih kiselina, na osnovu ovih nalaza, kako bi se zaštitili od srčanih bolesti. Tako ih je dalje pratio i ceo svet…
U poslednjih nekoliko decenija više studija je postavilo pod znak pitanja ovo zajedničko verovanje, pokazujući da zasićene masnoće zapravo ne mogu biti povezane sa većim rizikom od srčanih bolesti i mogu biti povezane čak i sa nekoliko zdravstvenih koristi.
Šta je zasićena masnoća?
Zasićene masti su vrsta dijetalnih masti koje se nalaze u različitim namirnicama. Glavna razlika između zasićenih i nezasićenih masti je njihova hemijska struktura. Iako zasićene masne kiseline ne sadrže dvostruke veze između molekula ugljenika, nezasićene masti sadrže najmanje jednu dvostruku vezu u svom lancu.
Zasićene masti se uglavnom nalaze u životinjskim izvorima poput mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Međutim, mogu se naći i u velikom broju zdravih sastojaka. Pogledajmo detaljnije listu namirnica.
Obično životinjski proizvodi poput mesa, jaja i mlečnih proizvoda sadrže velike količine zasićenih masnih kiselina. Evo nekoliko najčešćih primera zasićenih masti: govedina, jagnjetina, svinjetina, živina sa kožom, sir, mleko, puter, ghee, jaja, kokosovo ulje.
Ostala hrana poput prerađenog mesa, duboko pržene hrane, pekarskih proizvoda i brzih obroka, takođe može sadržati velike količine zasićenih masnih kiselina, zajedno sa drugim vrstama masti poput trans masti.
Međutim, imajte na umu da nisu sve namirnice bogate zasićenim masnoćama jednake. Prerađena hrana, na primer, može da sadrži velike količine zasićenih masnih kiselina ali su takođe često pune sa natrijumom, konzervansima, šećerom i trans masnim kiselinama koje začepljuju arterije. Suprotno tome, sastojci poput kokosovog ulja sadrže visoko zasićene masti u obliku triglicerida srednjeg lanca, koji su vrsta masnih kiselina povezanih sa mnoštvom snažnih lekovitih svojstava.
Odlučiti se za minimalno prerađenu hranu kada god je to moguće i zadržati unos zasićenih masti u umerenoj količini. To je ključno za pojačanje potencijalnih koristi, a istovremeno i sprečavanje štetnih efekata na zdravlje.
